Razlog tome je da je do sada Google imao preko 70 različitih politika privatnosti, i praktično je svaka online aplikacija imala svoju posebnu politiku privatnosti i pravila korišćenja.

Ova politika privatnosti će započeti da se primenjuje 1. marta 2012. godine. Od tog datuma bićete jednostavno “Google korisnici”, a ne korisnici nekog Google servisa i nećete morati da imate poseban nalog za svaki servis (što do sada možda i nije bilo toliko uočljivo). Zatim, sa praktične strane, znači da ćete moći da prebacite podatke iz, na primer Google Calendar aplikacije u Google+ ili Gmail i slično.

Na ovaj način, povezivanje i međusobna razmena podataka između tih aplikacija će biti daleko jednostavnija.

Sa druge strane, zagovornici privatnosti podataka smatraju da je ovakvo deljenje inforamcija između različitih servisa onemogućava korisnike da se “isključe” iz pojedinih servisa koje nudi Google.

Istina je da je za krajnjeg korisnika lakše da ima uvid u jednu a ne u 70 različitih politika privatnosti i da koristi praktično jedan Google sistem, ali se sa druge strane se smatra da promena pravila upotrebe i politike privatnosti na ovaj način jednostavno nije fer prema dosadašnjim korisnicima.

Više o ovome možete pročitati i na zvaničnom sajtu Google-a:

• http://www.google.com/intl/en/policies/privacy/
• http://www.google.com/intl/en/policies/

Na Internet sajtovima najčešće korsitimo formate:

• GIF (Graphics Interchange Format)
• JPG (JPEG, Joint Photographic Experts Group)
• PNG (Portable Network Graphics)

GIF (Graphics Interchange Format)

Fajl, odnosno slika tipa GIF (što je inače skraćenica za Graphics Interchange Format), može da sadrži najviše 256 boja. Za moderne Internet sajove to je veliko ograničenje. Sa druge strane, GIF slika može da bude transparentna (slično kao PNG), kao i animirana (što ne može da bude ni jedan od preostalih formata koji se spominju u ovom tekstu).

Zato je GIF poželjno koristiti kada su vam potrebne slike sa relativno malo boja bez finih nijansi, kao što su na primer grafikoni.

Inače, animaciju ne-GIF slike je moguće uraditi i upotrebom Adobe Flash tehnologije, koja nije podržana od strane iPhone i iPad mobilnih uređaja. Isto tako, sada je popularna upotreba AJAX i posebno jQuery tehnologije, kao i HTML 5 tehnologije za kreiranje animacija, koje su podržane i od strane svih vrsta mobilnih (Smart) telefona i uređaja, ali važno je razumeti da u tom slučaju ne pravite animiranu sliku, već se na poseban način ili slika kombinuje, ili se sa navedenim tehnologijama vrše razne akcije na slikama.

Takođe, napomenućemo da je Adobe nedavno odustao od daljeg razvoja Flash tehnologije za mobilne uređaje.

JPG (JPEG, Joint Photographic Experts Group)

JPG odnosno JPEG je skraćenica za Joint Photographic Experts Group, autore ovog formata. Omogućava prikaz preko 16 miliona boja. Posebna pogodnost ovog formata je da omogućava kompresovanje veličine fajla, uz naravno ekvivalentan gubitak kvaliteta. Preporuka je da se ne kompresuje na više od 60%, da bi se zadržao kvalitet slike. Ovaj format se koristi praktično za sve fotografije na koje nailazite na Internet sajtovima.

PNG (Portable Network Graphics)

Veoma popularan tip fajla na slikama koje se koriste na Internetu, iako dugo nije bio podržan u potpunosti od strane pojedinih Web browsera.

Nastao je u želji da se pronađe alternativa GIF-u. Dobra osobina PNG tipova slika je da fajlovi mogu biti 5 do 25% manje veličine nego identični GIF-ovi. Isto tako, PNG omogućava transparentnost, i isto tako omogućava regulisanje nivoa transparentnosti (osobina opacity), ali za razliku od GIF-a, PNG slike ne mogu biti animirane.

PNG slike se ne koriste za prikazivanje fotografija, jer će slika biti nekoilko puta veća od identične u JPG/JPEG formatu.

Transparentnost slika u PNG formatu u osnovi ne podržava Internet Explorer 6, ali njega naravno više ne koristite(http://bit.ly/zaUGEa).

Isto tako, jQuery obezbeđuje jednostavniji pristup DOM-u (Document Object Model), što omogućava kreiranje animacija kao i dinamičkih AJAX web segmenata, daleko jednostavnije nego što bi se to radilo uporebom klasičnog JavaScript-a.

Moramo napomenuti da je jQuery ipak najpopularnija JavaScript biblioteka koju danas možemo sresti na tržištu. Ali, osim jQuery biblioteke, možemo ukazati i na Prototype, Ext Core, moo.fx i Yahoo! YUI, sa sličnom funkcionalnošću i načinom rada.

Upotrebom AJAX funkcionalnosti jQuery biblioteke, moguće je kreiranje Internet aplikacija koje se u mnogo čemu ponašaju kao klasične Windows Desktop aplikacije (Windows GUI). Naime, kod klasičnih web apliakcija, za promenu samo jednog detalja na ekranskoj web formi, neophodno je učitavanje kompletne stranice sa svim podacima na njoj. Sa ovakvom tehnologijom, ovaj problem se rešava, što takođe dovodi do daleko bržeg izvršavanja aplikacija. Isto tako, dobija se i na atraktivnosti aplikacije.

Za upotrebu jQuery potrebno je kreirati referencu ka samo jednom fajlu, koji se može pronaći na oficijalnom sajtu jQuery-a, http://jquery.com/.

Prednosti upotrebe jQuery-a:

1. ponaša se (relativno) slično u različitim browser-ima,
2. (relativna) jednostavnost upotrebe,
3. velik broj dodatnih biblioteka i ekstenzija,
4. velik broj korisnika i developera,
5. opširna dokumentacija različitih autora,
6. podrška za AJAX.

Nedostaci:

1. neophodnost stalnog učitavanja jQuery biblioteke. Ovaj problem donekle može da se reši upotrebom kompresovane verzije, kao i omogućavanjem cache-ovanja n anivou web servera. Ali i pored toga, neophodno je učitati jQuery biblioteku prilikom prvog učitavanja web stranice.

Od alata koji su potrebni za razvoj aplikacija koje koriste jQuery potrebni su sledeći:

1. Firefox ili Chrome web browser,
2. U slučaju da ćete koristiti Firefox, neophodna je instalirana Firebug ekstenzija. Chrome ima integrisan Firebug,
3. Tekst editor, kao što su Notepad++ ili PsPad,
4. Lokalni web server. Najbolje je instalirati XAMPP ili WAMP paket u slučaju da se razvoj vrši na Windows platformi.

U ovom momentu, transakcije je moguće vršiti samo u slučaju da korisnik upotrebljava Citi i MasterCard kreditne kartice, dok se podrška za ostale vrste platnih kartica očekuje u skorije vreme, posebno za Visa, Discover i American Express kartice.

Isto tako, za sada je Google Wallet aplikaciju moguce koristiti samo u USA, putem Nexus S 4G telefona, ali se podrška za druge vrste telefona i operativnih sistema (npr. iOs, odnosno iPhone) takođe očekuje u najskorije vreme.

Sam postupak plaćanja robe, odnosno usluge, vrši se tako što se na smart telefonu jednostavno pokrene Google Wallet aplikacija, i putem wireless konekcije (odnosno Near Field Communications, NFC) prenese zahtev za transakcijom, nakon čega se ona izvršava.

Svakako, za potpunu implementaciju ovog sistema je neophodno jedno vreme, ali isto tako biće potrebno dodatno vreme za dobijanje poverenja samih korisnika Google Wallet-a. Jedan od najbanalnijih vidova mogućih problema je za situaciju kada se korisniku ove aplikacije isprazni baterija na mobilnom telefonu.

Na žalost, za sada nema naznaka da će ovaj sistem biti moguće koristiti i kod nas u skorije vreme.

Google Wallet home page: http://www.google.com/wallet

QR Code se danas najčešće koristi za potrebe marketinga, kao neka vrsta vizit-kartice nekog proizvoda, kompanije ili pojedinca. Isto tako, može da se upotrebi i kao link ka veb sajtu, ili lokaciji na Google Mapi.

Prednost ovakvog načina zapisivanja informacija je da se na vrlo malom prostoru može smestiti velika količina korisnih podataka, i to ne samo teksta, već i URL-ova, kao i geo podataka. Isto tako, njegovo dekodiranje se vrši u izuzetno kratkom vremenu. Jedan ovakav code može da sadrži u sebi do 4296 alfanumeričkih karaktera, odnosno 7089 numeričkih.

QR Code je moguće očitati pomoću mobilnog telefona (najčešće Smart telefona, kao npr. Apple iPhone-a ili telefona koji koriste Android operativni sistem) i posebnog, odgovarajućeg, softvera.

“Nastao” je u Japanu, gde uživa veliku popularnost, i to još 1994. godine, i to od strane jednog Toyota-inog sektora za potrebe praćenja proizvodnje automobilskih delova. Takođe je vrlo popularan i u Južnoj Koreji.

Sopstveni QR Code veoma lako možete i samostalno kreirati. Na internetu je moguće pronaći nekoliko generatora QR Code-a, kao na primer na linku:

http://azonmedia.com/qrcode-generator

Svakako, za mobilne telefone postoji velik broj različitih softvera koji obezbeđuju isto.

Isto tako, za upotrebu ovakvih kodova nije potrebna nikakva licenca, i definisan je po ISO standardima.

Zanimljivo je da je u QR Code moguće “ugraditi” i sliku, kao što je na primer naziv kompanije, njen logo ili slično, u zavisnosti od količine informacija koje u sebi sadrži QR Code.

• Gmail,
• Google Calendar,
• Google Talk,
• Google Docs
• Google Sites

Prvenstveno su navedene ove aplikacije.

Naglašeno je takođe da se to odnosi na sledeće browsere i njhove verzije:

• Firefox 3.5,
• Internet Explorer 7 (da, IE sedmica),
• Safari 3

Browser Opera nije spomenuta. Takođe nije spomenut koja je minimalna verzija Google Chrome-a koja se preporučuje.

Ukratko – nije važno koji browser koristite, važno je da koristite najnoviju verziju. A to i nije preterano teško, s obzirom da svaki od navedenih sadrži i auto-update funkcionalnost.

Takođe, ovo govori da se Google u potpnosti okreće modernim web tehnologijama, i posebno specifičnim funkcionalnostima koje u sebi sadrži HTML 5, i da neće “čekati” korisnike koji su na starijim verzijama internet browsera.

Sve što je potrebno je da kao pojam za pretragu unesete flights from [odakle] to [destinacija], i izlistaće se zvanični redovi letenja na destinaciji koju navedete.

Tako da ako biste kao zahtev za pretraživanje uneli flights from london to belgrade, dobili biste listu letova sa Londonskih aerodroma do Beogradskog.

Isto tako ako unesete flights from belgrade, dočekaće vas izlistan red letenja sa Beogradskog aerodroma, kao i na primer flights to belgrade, dobijate listu letova koji vode ka Beogradskom aerodromu.

Naravno, to ne znači da ih korisnici interneta više ne upotrebljavaju, već jednostavno da su oni svoje browser-e upgrade-ovali na novije verzije.

Internet Explorer 9 je doživeo je blag rast, od 1,63%. Pad broja korisnka imaju IE 8.0, IE 7.0, IE 6.0, od ukupno 2.08%.

Broj korisnika manje popularnih browsera, kao što su Opera i Apple Safari, se održava na više-manje identičnom nivou, uz napomenu da je broj korisnika Opera-e manji od 2%.

U sledećoj tabeli imamo procentualni prikaz broja korisnika najpopularnijih browser-a, u zavisnosti od verzije.

Na sledećoj slici vidimo grafički prikaz korisnika najpopularnijih browser-a u svetu.

Ako posmatramo samo vrstu browsera, odnosno ako zanemarimo verziju, Internet Explorer ima blagi pad korisnika, sa 44.52% na 44.09%, takođe i Firefox, sa 29.67% na 29.42%. Broj korisnika browser-a Chrome se povećao, sa 18.29% na 19.05%.

Blagi pad takođe imaju i Safari (sa 5.04% na 4.96%), kao i Opera (1.91% na 1.86%).

Sve je to ilustrovano sledećim grafikonom:

Zanimljivo je da korisnici interneta u Srbiji, pod uslovom da zanemarimo verziju, najviše koriste Firefox, i to 43.19%, zatim Chrome 31.06%, dok Internet Explorer samo 16.55%.

Na sledećem grafikonu vidimo tačan prikaz “zastupljenosti” web browsera, Mozilla Firefox-a, Google Chrome-a, Microsoft Internet Explorer-a, Opera-e, i Safari-a:

Ako u razmatranje uključimo i verzije browsera, najomiljeniji sa 25.38% je Google Chrome.

Na grafikonu je prikazana zastupljenost browser-a, i to u Srbiji, u predhodnih malo više od mesec dana, pri čemu je uzeta u obzir i verzija browser-a.

Izvor rezultata, kao i kreiranje grafikona – http://gs.statcounter.com/

Dakle:

Subdomain, odnosno poddomen:

• recimo da se vaš domen zove mojdomen.co.rs, i na njemu imate vašu internet prezentaciju (koja se u tom slučaju nalazi najverovatnije sa http://mojdomen.co.rs)
• pored nje, želite da imate i blog, koji biste (najverovatnije) instalirali u poddirektorijum postojećeg web sajta, i kom biste u tom slučaju pristupali sa http://mojdomen.co.rs/blog
• ali u slučaju da želite sa se blogu pristupa sa http://blog.mojdomen.co.rs, neophodno je da kreirate poddomen, blog, koji će biti poddomen postojećeg domena mojdomen.co.rs
• otvaranje poddomena je u principu “sitno” podešavanje servera, i većina provajdera i hosting servisa (kao što je na primer naš) ne naplaćuje uslugu otvaranja poddomena, kao i da ne ograničava broj poddomena koje možete da imate.

Parked Domain, odnosno parkirani domen:

• recimo da imate zakupljena dva domena, na primer mojdomen.co.rs i moj-drugi-domen.co.rs
• i recimo da želite da http://moj-drugi-domen.co.rs “pokazuje” identičnu Internet prezentaciju kao i http://mojdomen.co.rs
• u tom slučaju je neophodno da od vašeg hosting servisa zatražite omogućavanje ovakve usluge
• pojedini hosting provajderi ne omogućavaju parkirane domene (naš nije među njima), tako da obratite pažnju kada birate hosting, u slučaju da vam je potrebna ovakva usluga.

I na kraju Add-On Domain:

• recimo da imate zakupljena dva domena, na primer mojdomen.co.rs and moj-drugi-domen.co.rs
• i recimo da želite da http://moj-drugi-domen.co.rs sadrži potpuno nezavisnu Internet prezentaciju u odnosu na onu koju prikazuje http://mojdomen.co.rs
• u tom slučaju je neophodno da vaš hosting servis obezbeđuje uslugu add-on domena
• takođe pojedini hosting provajderi ne omogućavaju add-on domene (naš nije među njima), tako da obratite pažnju kada birate hosting, u slučaju da vam je potrebna ovakva usluga
• u ovom slučaju, zauzeće prostora koji možete da koristite na serveru se sabira, tako da možete da imate više internet prezentacija upotrebom više add-on domain-a, ali sve one zajedno mogu da zauzimaju onoliko prostora na serveru koliko omogućava vaš hosting servis.

a.

Istraživanje je sprovedeno po pitanju koliko su korisnici Interneta zadovoljni uslugama sistema za pretraživanje Interneta, koje dobijaju od sistema namenjenim za tu svrhu. Ispitanici su koristili najpopularnije sisteme za pretraživanje (Yahoo!, Google, Bing) i dobijeni su sledeći rezultati:

Generalna ocena usluga Internet pretraživača:

• 47% – Odlična
• 42% – Dobra
• 10% – Loša
• 0-1% – Nedovoljna
• 1% – Nije sigurno koji bi dali odgovor

Da li uvek koristite isti sistem za pretragu interneta:

• 78% – Da
• 19% – Ne
• 3% – Nije sigurno koji bi dali odgovor

Na pitanje da li ispitanici ne mogu da dođu do odgovarajućih informaicija, ili dobijaju previše informacija, dobijeni su sledeći rezutati:

• 70% – Smatra da dobija neodgovarajuće podatake
• 13% – Ne može da pronađe tražene informacije
• 18% – Nije sigurno koji bi dali odgovor

Naravno, na tapetu je bio i Google. Na pitanje da li su rezultati koje daje Google bili neodgovarajući u odnosu na ranije, dobijeni su sledeći rezultati:

• 43.8% – Smatra da je tako, ali je po njima Google još uvek najbolji način da bi se došlo do željenih rezultata prilikom pretrage
• 33.8% – U potpunosti. Ne može da se živi od spamera i sličnih.
• 11.2% – Ne uočava razliku u kvalitetu pretaga na Google-u u odnosu na ranije
• 7.1% – Ne uočava razliku u smislu da bi uticalo na kvalitet pretrage
• 3.6% – Ne, i čak šta vise rezultati pretrage su kvalitetniji nego ranije
• 0.6% – Neki drugi odgovor.

Podaci su preuzeti sa linka http://searchengineland.com/89-find-search-engines-do-good-job-but-noise-is-issue-61064, na kom takođe možete pronaći i više informacija o ovom istraživanju.